Spontano, neplanirano i na prvi pogled malo \u010dudno, kao da je izazvano sudbinom. Do tog trenutka kada sam kro\u010dila na planinsku stazu, o planinama sam razmi\u0161ljala na neki drugi na\u010din i gledala ih samo sa druge strane ekrana. Uvek sa divljenjem i po\u0161tovanjem, ali nikada ni\u0161ta nisam znala o njima. Ekspedicije sa malih ekrana uvek su privla\u010dile moju pa\u017enju, ali sam na sve to gledala sa \u010du\u0111enjem i smatrala sam to neverovatnim podvigom. Pitanja koja su se u tim trenucima motala mojim mislima bila su: Koliko su zaista planinari spremni da \u017ertvuju svoje \u017eivote radi tih rajskih pogleda, i \u0161ta je to \u0161to im daje snagu da stignu do tih najvi\u0161ih vrhova sveta?Koliko su tek spremni fizi\u010dki? A njihov odnos prema surovim uslovima i svi ti iskreni osmesi koje sam gledala, koji su zapravo bili odraz zadovoljstva nakon ispenjanih vrhova fascinirali su moju li\u010dnost. I da, tu se sve zavr\u0161avalo, pored malih ekrana i u mojim mislima, a ja bih nastavila svoj \u017eivot posve\u0107en atletici.<\/p>\n
Niz spletnih okolnosti i mnogo \u010dudnih doga\u0111aja koje sam do\u017eivela u atletici naveli su me na razmi\u0161ljanje da li je to zaista ono \u010demu ja \u017eelim da pripadam. I da li ja \u017eelim i dalje da budem deo toga? Motivacija je po\u010dela da opada. Mo\u017eda mi je \u0161esnaest godina bilo previ\u0161e da i dalje nastavim da se borim sama, a htela sam i ho\u0107u tim jer je on jako bitan za uspeh jednog sportiste\/sportistkinje. Iako je ovaj sport individualan, bez podr\u0161ke sve je uzaludno.<\/p>\n
Dan kada sam se rastala sa asfaltom je bio na mojoj prvoj trci na Kopaoniku 2016. godine. Od tog dana atletika kao i asfalt pali su u zaborav. Mrak, rano jutro, trka Kopaonik Sky Trail na najte\u017eim ski stazama, Ski centra Kopaonik. Povu\u010dena adrenalinom prvi deo staze Bela reka 2 istr\u010davam me\u0111u prvim trka\u010dima \u0161to mi je obezbedilo najve\u0107u nagradu, pogled na zmiju \u010deonih lampi. Prvi fascinantan ose\u0107aj. Zatim svitanje i izlazak sunca, u\u017eivanje u snegu i borba sa ski stazama. Za\u010du\u0111ena lica i poku\u0161aji mnogobrojnih trka\u010da da mi pomognu u penjanju uz Gvozdac. To na asfaltu nikada nisam do\u017eivela. To je bio ja\u010di ose\u0107aj od onog kada sam pobedila na svojoj prvoj uli\u010dnoj trci u svom rodnom Kru\u0161evcu. Taj ose\u0107aj mi je vratio motivaciju i ljubav prema tr\u010danju i dao odgovore na pitanja koja sam sebi zadavala ispred malih ekrana gledaju\u0107i ekspedicije.Ovde se probudila jedna nova ljubav u meni. Ljubav prema planinama i prirodi. Mislim da je to ne\u0161to ipak postojalo u meni samo je trebalo da se pokrene. U ovom slu\u010daju skyrunning je bio taj pokreta\u010d. Od ove trke po\u010dinjem da se prepu\u0161tam svetu skyrunning- a. Poku\u0161avam putem interneta da saznam \u0161ta je zapravo skyrunning. Nailazim na youtube video snimke poznate svetske skajranerke Emelie Forsberg i u njoj pronalazim motivaciju. Kroz njene intervjue i video klipove upoznajem discipline i shvatam kakav je zapravo ovo sport.<\/p>\n
Skyrunning je u moj \u017eivot u\u0161etao u pravo vreme. Ona Nevena koja je tr\u010dala na asfaltu i ova u skyrunningu nisu iste. Skyrunning me je mnogo promenio. Promenio je moj na\u010din razmi\u0161ljanja. Nau\u010dila sam da uvek mogu bolje i vi\u0161e. Nau\u010dila sam da trka ma koliko bila te\u0161ka uvek je mo\u017ee\u0161 zavr\u0161iti sa osmehom. Nau\u010dila sam da iz dana u dan pomeram svoje granice. Nau\u010dila sam da su kilometri samo brojke kojih se ne treba pla\u0161iti. Nau\u010dila sam da je najvrednija nagrada pogled sa najvi\u0161ih vrhova planina i da su najja\u010da prijateljstva ste\u010dena upravo tamo na planini. Shvatila sam da niz ose\u0107anja, mnogo jakih emocija i povratak motivacije za tr\u010danjem, jakim treniznima, povratak vere u timski duh i pripadnost novoj zajednici istomi\u0161ljenika i ljubitelja sli\u010dnih stvari ipak nije prazna pri\u010da. Prona\u0161la sam svoje novo mesto i zaljubila se u novi sport. Sve se de\u0161ava sa razlogom. Dok verujete u ono \u0161to radite, dokle god to \u010dinite sa osmehom, dok ste sre\u0107ni i zadovoljni, budite sigurni da ste posve\u0107eni pravim stvarima.<\/p>\n
Sve emocije koje su me preplavile kroz ovaj sport ne mogu da prenesem kroz tekst, jer ipak skyrunning treba do\u017eiveti, ali sam sigurna da \u0107ete ih primetiti kroz moje trke u ovoj godini. I nije bitno koliko imate godina. Bitno je da je osmeh na va\u0161em licu, da volite planine i da u\u017eivate u tr\u010danju. Ako se prepoznajte, prona\u0161li ste slede\u0107u destinaciju SKYRUNNING.<\/p>\n
I ukoliko osetite potrebu da odete u planinu, probate planinsko – nebesko tr\u010danje, uradite to odmah -sada. Verujte mi ne\u0107ete se pokajati. Mo\u017eda je i va\u0161 po\u010detak na zimskoj trci na Kopaoniku, ba\u0161 kao i moj.<\/p>\n