Intervju sa Jovicom Spajić

Svi iz skajraning zajednice znaju za tebe, nema potrebe da se posebno predstavljaš. Takođe Dalibor odlično radi intervjue sa tobom i kroz te kanale znamo puno i o tvom životu ne vezano za trke. Reci nam da li se nešto promenilo u tvom životu od kad si u fokusu medija i ljudi iz sportova izdržljivosti?

Nekako sam van događaja, van tokova i okružen sam divnim dragim ljudima.Bogatstvo je da imam odlične i prave prijatelje, divnu porodicu punu ljubavi i u suštini se ništa nije promenilo. Baš zato što sam i dalje posvećen njima a slabo se pojavljujem na nekim okupljanjima u zemlji.

Kakav je tvoj odnos sa kolegama trkačima iz sveta? 

U svetu uživam poštovanje i misao da sam “Serbian wolf”, tako me zovu. Posmatraju me kao nešto misteriozno i tvrdo a ujedno i toplo, otvoreno prema drugima. To jeste pravi opis i identitet Srbije, koju ja sa ponosom predstavljam. Na svakoj trci se iznenade koliko znam o njihovoj kulturi, narodu, običajima jer spremanje za trku nije samo trening. Vide da smo duhom bogat narod i to je ono što ću ja uvek zastupati. Mala digresija…Zato mi se na primer dopada Sokolov put, on je po meni oličenje Dragutina Matića zvanog “Oko sokolovo” koji je rođen ispod Suve planine. To je taj naš iskonski duh, pravedna i bezkompromisna borba.

Koji su ti ciljevi u sledećoj sezoni?

Yukon Arctic ultra, 430 milja u februaru 2017.Prijavljen sam i spremam se za najhladniju i najtežu ultru planete Zemlje http://www.arcticultra.de/en/ . Idem na trail kategoriju (postoji još opcija mtb i turno ski). Razlog je taj što mislim da sam sad dovoljno sazreo, da na pravi način vidim i poštujem prirodu. Znam šta me očekuje na minus 50. Očekujem da uz dobre pripreme, logistiku, veru i poštovanje prirode mogu završiti ovu trku. Start je 5.februara, topografija (orjentacija) i alpinistika su vrlo bitne komponente da bi uspešno završio trku. Ako sve bude kako treba, planiram posle Barkley http://www.runnersworld.com/races/the-2016- barkley- marathons-one- person-finishes

Šta misliš o našoj skajraning zajednici i postavljanju čitave Lige?

Mislim da je to u svakom smislu pozitivna stvar. Vraćate ljude svojim korenima, prirodi. Vidi se entuzijazam, požrtvovanost, rad, napredak. Napravili ste nešto što oplemenjuje celu zajednicu. Nije to samo stvar trčanja, već poštovanje prirode, beg od gradskog stresa. Okupljate plemenite ljude, većina učesnika voli prirodu i to je najbitnije. Stvara se zdrava zajednica, korak po korak uspevate da napravite pravu stvar. Treba vam još rada, strpljenja i pomoć svih nas da bi i dalje napredovali.

Možda bi ti bio prava osoba za slogu i saradnju među trkačkom komunom. Postoji tona klubova, organizacija, podela…Dal misliš da bi mogao da pokreneš neku inicijativu po tom pitanju? 

Ne želim nikoga da osuđujem ili da se gordim. Svako ima svoj put i suština je da sve ovo posmatramo kao zdravo razmišljanje i misao. Da ne bude takmičenja među nama, da probamo da pokrenemo svet oko sebe na pravi način.Istinski i iskonski, bez lažnih motiva. Da svaki vrh koji osvojimo na trci bude motiv i drugim ljudima koji su deo naših života. Da veruju u sebe i osvajaju vrhove.

Kako vidiš Srbiju kao destinaciju za planinske trke i same ljude, kakav nam je potencijal?

Mi imamo neverovatan potencijal, nepresušan izvor talenata. Genetski smo predodređeni, možemo da izdržimo neverovatne stvari. Samo treba da se setimo ko su nam pradedovi. I psihološka komponenta je vrlo bitna, imamo taj pozitivan inat i da uvek želimo u najboljem svetlu da prikažemo svoju zemlju. O reljefima i planinama da i ne govorimo…

Možda neka tvoja trka ili ambasadorska uloga?

Na prvom mestu ćemo probati zajednički da podignemo Ultra trail Stare planine. Što više promocije i popularizacije ove trke. Tako ćemo podići kvalitet u svakom smislu. Nije stvar samo u materijalnim stvarima već i u entuzijazmu, viziji, ideji..Od narednog izdanja postajem ambasador ove trke i potrudiću se da dovedem što veći broj mojih kolega širom sveta. Videćete me i na stazi ali kao mobilnu kontrolu i podršku trkačima. Naravno, voleo bih da sa mojim drugarima, porodicom iz “Ultra trkač Srbija” pokreta sa Daliborom na čelu napravimo jednog dana i našu malu priču i lep inspirativan projekat. Verujem svih srcem i dušom da uz predan rad, požrtvovanje, čiste misli možemo napraviti mnogo.

Gde vidiš svoj kraj kad su u pitanju trke?

To me stalno pitaju (osmeh), dokle god je snage, volje i motivacije u meni trudiću se da sve nas predstavim na trkama izdržljivosti širom sveta. Motiv možeš pronaći u malim stvarima. Pronalazim ga pomažući ljudima sa Angelmanovim sindromom, tu mi je veliki motiv i dosta pomažem tim ljudima. To su moja krila, da ustajem u 4 ujutru, ne propuštam treninge i kad god se setim ovih ljudi koji se nose sa opakom bolešću, dam sve od sebe na trci jer znam da sve njih predstavljam i da se mole za mene kao i ja za njih. Jačina duha je to što će me uvek voditi, kad se pojave demoni, crne rupe, borbe u bespuću, potpun krah tela tad na scenu stupa snaga duha.


Foto – Ultra trkač Srbija